 |
 |
Zadruga Rajke Borojević - Tkalje
Za vreme drugog svetskog rata, kada je Rajka Borojević (rođena Šotra, 1913 – 1973), kao izbeglica iz Bosne i Hercegovine došla u planinsko selo Donji Dubac, tkačka tradicija Gornjodragačevki još je bila sačuvana.
Teške ratne godine (jesen 1941 – 1943) provela je sa svoje dvoje mlađe dece u kući domaćina Spasoja Tadića, zavolela taj narod koji ih je spasao od smrtne kazne i doživotno vezao u neraskidivo prijateljstvo.
Obećanje koje je pokrenulo emocije prilikom ponovnog susreta, kada je iz Beograda, sa porodicom, 1951. godine došla da obiđe drage prijatelje. Od tada pa do kraja života Rajka je neprekidno dolazila u Donji Dubac i ostvarila svoj zavet.
Učiteljica stručne škole po obrazovanju, humanista i entuzijasta, najpre je počela rad sa ženama koje su stub porodice. U zimskom periodu, kada nema poljskih radova, sistematski, kroz četiri tečaja, (od 1954 – 1957), žene su sticale osnovna znanja o ishrani, higijeni, vaspitanju i podizanju dece, lepom ponašanju – kroz šest praktičnih i šest teorijskih predmeta. Tečajevi su nazivani “divlji” jer su nastali samoinicijativno i bez pomoći bilo kakvih institucija.
Priča je stara, ali lepa i poučna: hrabra i odlučna Hercegovka Rajka Borojević, pre više od pola veka, ostvaruje prvu malu revoluciju: na starim, zaturenim razbojima počelo je tkanje snova i života. Donji Dubac, Milatovići, Kaona, Guberevci doživljavaju preporod... Počela je da radi Dragačevska zadruga žena. U početku skromno, gotovo stidljivo se na tržištu pojavljuju predmeti od rafije, a zatim štofovi, prekrivači, tepisi. Lepota rukorada dragačevskih tkalja sve češće oplemenjuje domove širom zemlje, a poslednjih godina enterijere hotela i poslovnih prostora. Prolaze godine, decenije... Nema Rajke,ni Dragojle Tadić, njene prve tkalje. Ali ostala je zadruga da živi radi u svom domu, koje nosi ime začetnika novog u ovom kraju – Rajke Borojević.
Dragačevska zadruga žena “Rajka Borojević” je osnovana 1952. godine. Danas okuplja nekoliko stotina tkalja iz više dragačevskih sela. Posluje po principu domaće radinosti. Svi proizvodi se tkaju na seoskim razbojima. U proizvodnji se koriste isključivo prirodni materijali: čista runska vuna, pamuk, konoplja, rafija, lika, slama, šašina, divlja loza i drugo. Proizvodi oko 250 različitih artikala: tepisi, tepih – staze, prekrivači, ćebad zavese, stoljnjaci, jastučići, tapiserije, šalovi, torbe i sl.
|
|
