MANASTIRI

Porazi Srba na Marici 1371. i Kosovu 1389. uslovili su pomeranje političkog i kulturnog centra Srbije severnije u oblsti zapadne i Velike Morave. U to vreme, odnosno u poslednje decenije XIV veka pada i prvo pominjanje Ovčarko-kablarskih manastira. Sasvim su oskudni podaci o njihovoj delatnosti u XV veku. Međutim, posle obnove Pećke patrijaršije 1557. godine oni postaju jedan od zanačajnijih centara prepisivačke delatnosti. Kada stara srpska umetnost u srednjeovekovnim tradicijama doživljava svoju poslednju renesansu, u vreme patrijarha Pajsija (1614-1648), njeni impulsi su imali snažnog odraza u ovčarskim i kablarskim manastirima.Tada su freskama oslikane crkve manastira Blagoveštenja, Nikolja i Ježevice kod Čačka.