 |
 |
Hadži - Prodanova buna
Misao o novom ustanku protiv Turaka ni jednog trenutka nije zamirala. Nju su još više oživljavala turska nasilja i često proturanje vesti o mogućnosti rata Austrije sa Turskom. U ovakvoj situaciji sukob sa pratnjom muselima Latif - age u selu Trnavi kod Čačka pretvorio se krajem septembra 1814. godine u Hadži-Prodanovu bunu.
Bez temeljnih priprema, podignuta u neočekivano doba godine koje nije pružalo garanciju da će ići na ruku višemesečnim borbama, koje su ustanici morali ocekivati, ova buna nije imala velikih izgleda za uspeh i uglavnom je ostala u lokalnim okvirima. Turci su je bez vecih napora ugušili svirepo se sveteći narodu Požeške i Kreagujevačke nahije, koje je najmasovnije učestvovalo u ovoj buni. Proti Mateji Nenadoviću javljeno je u Beč da "na Vračaru od Tašmajdana do Stambol - kapije s obe strane stoji parada od ljudi na kolje nabijenih."
Posle propasti Prvog srpskog ustanka, neuspela Hadži-Prodanova buna bila je novi povod za najstrašniji teror. U decembru 1914. i januaru naredne godine u Beogradu je pogubljen veliki broj Srba, koje je pohvatao Imšir - paša u svom pohodu na pobunjenike. U Srbiju je pocela da pristiže turska vojska, tako da je početkom 1815. godine brojala 8 - 10.000 ljudi.
|
|
